Začinsko bilje na dohvat ruke – prvi deo

Odlična ideja! Pojedine diskusije da je za gajenje začinskog bilja potrebno stvoriti idealne uslove nisu opravdane . Začinsko bilje, osim toga što se veoma lako gaji i na siromašnom, suvom zemljištu, odlično uspeva. Takodje,  ima intenzivniji ukus i miris od sušenog. Pored prijatnog mirisa u jelima, lekovitog svojstva, začinsko bilje deluje odlično i protiv insekata ( komaraca, buva, mušica…) a mirisi pojedinih začinskih biljaka obogaćuju vazduh osvežavajućom aromom koja na ljudski mozak deluje opuštajuće i relaksirajuće, poput aromaterapije. Potrebno je veoma malo prostora za njegovo uzgajanje a početak sadnje ili sejenja je s početkom proleća, u martu mesecu. U začinsko bilje koje odlično uspeva u ograničenom prostoru (saksijama i žardinjerama) spadaju: sitni luk, mirodjija, lavanda, matičnjak, alojzija, majoran, nana, peršun, rukola, ruzmarin, žalfija, estragon, majčina dušica, sitne ljute papričice, origano, cherry paradajz, vresak i bosiljak koji zahteva veliku saksiju. Možete ih gajiti zasebno ili zajedno sa pojedinim povrćem (ovako združeno gajenje čak pospešuje rast i međusobno se štite od raznih nametnika). Uz malo kreativnosti, možete dobiti i veoma interesantne i dekorativne kombinacije koje će ulepšati izgled vašeg doma ili terase. Ono što je najvažnije jeste da povremeno promenite kulturu začinskog bilja u saksijama. Nije neophodno da menjate zemlju već samo da zamenite mesta biljkama. To možete uraditi tek pošto biljke udju u stadijum mirovanja.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)

Seje se u martu a pelceri se sade u septembru i oktobru. Preporuka je da se proizvodi iz pelcera jer zasađenom iz semena treba dugo da naraste. Uspeva na svim vrstama zemlje i nije zahtevan prema đubrivima.Veoma je osetljiv na niske temperature. Voli sunce i povremeno zalivanje jer ne podnosi veliku vlažnost.

Intenzivnog je ukusa zbog čega se najčešće koristi kao dodatak mesu sa roštilja, a specijalan ukus daje jelu od povrća. Blagotvorno deluje na žuč i tešku hranu čini lakše svarljivom. Otklanja nadimanje te je preporučljiva gastronomima koji vole teška i masna jela. Čaj od ruzmarina stimuliše lučenje žuči, smiruje glavobolju i leči infekcije disajnih puteva. Koristi se i kod pripremanja mesa od ribe.

Nana, menta (Mentha piperita)

Sadi se pelcerom. Najbolje vreme za rasađivanje je mart. Grančiću treba ostaviti u vodi par dana dok ne razvije koren a potom se zasaditi u zemlju bogato humusom. Ne podnosi najbolje direktno svetlo pa ju je najbolje držati u poluseni ili na difuznoj svetlosti. I pored toga, voli vodu te ju je potrebno obilno zalivati. Svake godine se obavezno mora presaditi u drugu zemlju ili staru zemlju izmešanu i osveženu đubrivom. Cveta u julu i avgustu a koriste se listovi koji su najbogatiji aromatičnim uljima neposredno pred cvetanje. Još jedan interesantan podatak za nanu je da pročišćava vazduh a njen miris utiče na otvaranje disajnih organa. S toga je treba držati u stanu posebno kod ljudi koji imaju disajne probleme.

Sveži listovi kao i osušeni mogu se koristiti za spravljanje čajeva ali i za jela koja su teško svarljiva poput kupusa ili pasulja. Zbog svog aromatičnog ukusa stavlja se u slatke kolače i voćna jela. Čaj od nane u vrelim letnjim danima okrepljuje organizam, koristi se za regulisanje probavnih tegoba, a poznato je i njeno lekovito dejstvo u održavanju higijene i zdravlja usta i zubi.