Peršun (Petroselinum sativum)
Seje se u martu. Držati ga na sunčanoj strani. Saksiju svakih dva ili tri dana okrećite kako se biljka ne bi nagnula samo na jednu stranu prema suncu. Peršun voli umereno vlažnu, ne i prenatopljenu zemlju.
Peršun izgleda dekorativno i odličan je izvor vitamina A, B i C. Koristi se za supe i kao dodataka raznim jelima. Čaj od peršunovog lišća pospešuje izlučivanje mokraće (diuretik) i blago pročišćava creva (laksativ).
Bosiljak (Ocimum basilicum)
Sadi se u aprilu i martu, a može se konzumirati već od maja kada daje prve cvetove koji traju do avgusta. Voli sunce i vlažnu zemlju te mu treba održavati zemljište vlažnim i držati ga na sunčanoj strani stana ili terase ali najbolje u nekom kutku jer ne podnosi promaju. Bosiljak ima neobične varijetete i ima veom jak miris. Kao poluotporna jednogodišnja biljka, gaji se u umereno hladnim podnebljima. Većina ljudi zna samo za veliko, meko lišće „salatastog“ bosiljka, ali pored njega postoji još mnogo varijeteta koje možete izabrati, poput „Tamnog opala“ s ljubičastim listovima.
Koristi se kao začinska i lekovita biljka. U kulinarsvu se koristi pri spravljanju jela od plavog patlidžana, karfiola, krompira, redovan je sastojak u jelima od paradajza, a u mediteranskim krajevima od njega se spravljaju sosovi za prelivanje mesa ili testenine.
Žalfija (Salvia officinalis)
Seje se u martu, a najbolje uspeva na kamenitom tlu. Odgovara joj osunčano mesto i ne podnosi veliku vlagu oko korena. Žalfija se gaji sama u saksiji napunjenoj mešavinom šljunka i zemlje. S vremena na vreme zemlju bi trebalo da nađubrite, da bi bila žbunastija, a vrhove izdanaka redovno odsecajte.
Koristi se za pripremanje odličnog čaja protiv gušobolje i obavezno se dodaje jelima s paradajzom. Cenjen je antiseptik, odlična je za dezinfekciju usta i grla, upale desni i za inhalacije protiv prehlada.
Majčina dušica (Thymus serppyllum)
Odlično uspeva u suvoj zemlji bogatoj mineralima, a seje se s proleća. Zalivajte je umereno i ne preterujte jer može da istruli. U toku vegetacije potrebno je povremeno odsecati vrhove kako bi se pospešilo izbijanje bočnih izdanaka. Cvet donosi tokom juna i avgusta. Rezanje grančica za upotrebu vrši se u vreme cvetanja biljke.
Majčina dušica deluje antibakterijski, umiruje, odlična je u borbi protiv infekcija disajnih puteva, a pomaže i u slučaju dijareje i želudačnih tegoba. Majčina dušica se koristi i za dezinfekciju bunarske vode. Takođe, čaj od majčine dušice je odličan lek protiv neprijatnog mirisa nogu. Lekoviti sastojci se nalaze samo u listu i cvetu. Ima opor i pomalo gorak ukus te se u kulinarsvu koristi za jela jakog ukusa poput jagnjetine, divljači, zečetine, mada se koristi kod jela od krompira i povrća, posebno graška i pasulja.
Ostavite odgovor