INDIJANSKO PERO – SANSEVERIJA

SANSEVIERIA TRIFASCIATA – SANSEVERIJA

Sanseverija je biljka veoma dekorativnog i egzotičnog izgleda, poznata još kao i Indijansko pero, ne zahteva preteranu negu pa je idealna za radne prostore, ali i za početnike što se tiče samog gajenja kada su sobne biljke u pitanju. Dugovečna i izdržljiva biljka koja dobro podnosi i loše uslove. Prirodni osveživač zatvorenih prostora.

Sanseverija je još jedna fantastična biljka idealna za radne prostorije, veoma otporna i laka za održavanje i negu. Pored toga što se savršeno uklapa u minimalističke enterijere, ona je i prirodni osveživač zatvorenih prostora. Za razliku od ostalih biljaka prečišćivača vazduha, ona je noćni proizvođač kiseonika, pa je zbog toga preporučljivo njeno prisustvo u spavaćoj sobi. Biljka takođe filtrira formaldehid, trihloroetilen, ksilen, toluen i benzin iz vazduha. Često je još zovu i Indijansko pero, svekrvin jezik, sabljica, zmijin jezik, sablja… Kao zimzelena višegodišnja biljka, sanseverija pripada familiji cvetnih biljaka Asparagaceae. Njihov rod obuhvata oko 70 biljaka koje vode poreklo iz stepskih, tropskih delova zapadne Afrike, Madagaskara i južne Azije. U Evropu je doneta početkom XVIII veka. Švedski botaničar i učenik Carla Linnaeus-a, Carl Peter Thunberg je 1794. godine nazvao rod Sansevieria u čast italijanskog plemića Raimondo di Sangro-e, princa od Sanseviera (1710. -1771.). Ime vrste trifasciata potiče od reči tri – tri i fasciata – traka, vrpca, što se odnosi na njene šare.

Sanseveriju odlikuju mesnati, dugi, sabljasti i uspravni listovi, koji su razvijeni iz bazične rozete. Listovi mogu dostići dužinu od 70cm do 90cm u visinu i od 5cm – 6cm širine, tamnozelene boje prošarani poprečnim sivo – zelenim prugama. Podzemni deo čini snažan rizom koji se ponekad nalazi delimično iznad zemlje, a ponekad je on pod zemljom.

Postoje patuljaste, srednje i visoke sanseverije, dok im se list razlikuje po šarama i bojama u zavisnosti od vrste, sa žutim ili srebrno – belim prugama na marginama lista. Danas se gaji veliki broj kultivara, među kojima su najpoznatiji Compacta, Laurentii, Hahnii, Goldiana i mnogi drugi. Kod nas se uglavnom uzgajaju tri vrste:

Sansevieria trifasciata – odlikuje se tamnozelenim, sabljastim listovima na kojima se nalaze poprečne sivkaste pruge.

Sansevieria trifasciata ‘Laurenti’ – je najpoznatiji kultivar, habitusom (izgledom) je slična osnovnoj vrsti, ali joj je ivica presvučena širokom, žutom štraftom koja joj daje posebnu egzotičnost i dekorativnost. Ukoliko se razmnožava lisnim reznicama žuta pruga se gubi, pa se može razmnožavati jedino podelom bokora.

Sansevieria trifasciata ‘Hahnii’ – je niža sorta (oko 25cm) sa kratkim, širim, elipsastim i tamnozelenim, odstojećim listovima koji formiraju široku rozetu. Ne obrazuje cvetove.

Posebno je interesantna Sansevieria cylindrica koja ima debele, cilindrične listove, zelene boje sa poprečnim tamnozelenim prugama, dužine od 80cm pa do 120cm i širine od 1 – 3cm. Obično se razviju 3 do 4 lista u rozeti. Zovu je cilindrična sablja, afričko koplje i cilindrična zmija. Kod biljaka koje su dobijene podelom bokora svi listovi su uspravni dok su listovi, kod biljaka dobijenih ožiljavanjem lisnih reznica, odstojeći od centra rozete.

Sansevieria trifasciata                  S.t. ‘Laurenti’                      S.t. ‘Hahnii’                       Sansevieria cylindrica

Održavanje

Svetlost, temperatura, zalivanje

Sanseverija najbolje uspeva na svetlom mestu, ali da nije izložena direktnoj sunčevoj svetlosti. Dobro podnosi senku, ali će tada izostati cvetanje i šare na listovima postati manje izraženije, dok izloženost više svetlosti će pojačati žute nijanse. Prija joj suv vazduh tako da se može držati i u blizini radijatora ili nekog drugog grejnog tela. Optimalne temperature se kreću od 15°C – 22°C. Ne podnosi hladnoću, pa temperature niže od 10°C mogu uzrokovati njeno propadanje. Ova biljka podnosi neredovno zalivanje. Potrebno je zalivati mlakom, odstajalom vodom, a ne vodom iz česme. Tokom zimskih meseci, zaliva se jednom u mesec dana, a tokom proleća i leta jedanput u 7 – 10 dana. Ova biljka ne voli preteranu vlagu u zemljištu, pa prilikom zalivanja izbegavajte da voda pokvasi njene listove. Zemlja mora biti prosušena između dva zalivanja, u protivnom će biljka početi da trune i propada. Vodu koja se skupi u podmetaču saksije obavezno prosuti.

Supstrat, presađivanje i prehrana

Sanseveriji odgovara laka, plodna zemlja sa dodatkom trećine rečnog peska, šljunka i malo treseta da bi zemlja bila dobro drenirana. Zbog svog malog i jako plitkog korena, potrebno je saditi u saksije koje su šire i plitke. Presađivanje se vrši na proleće i samo kada joj saksija postane mala. Presađivanje mladih biljaka nije potrebno. Prehranjivanje se vrši jednom mesečno u toku leta granuliranim ili tečnim đubrivima, dok joj zimi prehrana nije potrebna.

Razmnožavanje

Razmnožava se na proleće lisnim reznicama ili deljenjem bokora. Za razmnožavanje lisnim reznicama potrebno je izrezati listove na dužine 5 – 7cm, ostaviti ih dan dva da se rez osuši a zatim ih plitko posaditi u peskovitu, tresetnu zemlju. Ovakav način razmnožavanja se ne primenjuje za vrste sa šarenim listovima jer će se razviti samo zelene biljke. Razmnožavanje deljenjem bokora se preporučuje za sve vrste sanseverije. Kada se podeli bokor odrasle, zdrave biljke, novu biljku odmah posaditi u saksiju sa pripremljenim supstratom (mešavina humusa i peska ili šljunka).

Bolesti

Sanseverija je dugovečna i otporna biljka. Moguća je pojava pegavosti listova, pa ukoliko do toga dođe list obavezno odseći nekoliko centimetara ispod obolelog mesta. Ako sanseveriju iz senovitog mesta naglo izložimo direktnom suncu, na listovima će se pojaviti palež.

Iako je sanseverija otporna na prašinu i zagađen vazduh potrebno je njene listove povremeno obrisati od prašine i drugih nečistoća krpom ili sunđerom.

Zbog svih osobina koje poseduje, sanseverija je odlična biljka koja se preporučuje za gajenje u kući ili poslovnom prostoru. Ovu prelepu i nimalo zahtevnu biljku možete naći u cvećari Beoflora. Nadamo se da smo Vam pomogli ovim člankom i ukoliko imate dodatna pitanja slobodno nas kontaktirajte ovde.

M.Sc. šumarstva iz oblasti pejzažne arhitekture i hortikulture

Milica Đorđević