Aloja – Aloe vera

Aloje su biljke izuzetno lepih cvetova, jednostavne za gajenje.

Pripadaju porodici Asphodelaceae, dok ih mnogi mešaju sa agavama. Razlika je u tome što list aloje sadrži biljni sok i aloje ne umiru nakon cvetanja, dok agave traže izrazito hladno mesto za prezimljavanje pa nisu naročito pogodne za sobni uzgoj. Njihov rod obuhvata preko 300 vrsta. Vode poreklo iz jugoistočne tropske Afrike, Madagaskara i Arabije. Ime je arapskog porekla aloeh, što u prevodu znači blistajući. Međusobno se razlikuju oblikom i veličinom rasta. Raspon visine se kreće od 10cm, dok neki primerci mogu dostići visinu čak i do 10m, poput drveća. Spadaju u sukulentne biljke (čuvaju vodu u svojim velikim i mesnatim nabreklim listovima). U našim krajevima gaji se u saksiji kao sobna biljka, a zovu je i kućna apoteka, dok su joj u narodnoj medicini dali ime kaktus za rane, zbog lekovitih svojstava koje poseduje nosi epitet “Kraljice lekovitih biljaka”. List aloje sadrži stotinak aktivnih sastojaka (esencijalne aminokiseline, vitamine, retke minerale poput Zn, Mg, Fe, Cr, Br, Selen). Najpoznatija vrsta je Aloe vera koja ima lekovita svojstva. Otkrio ju je botaničar Miler na ostrvu Barbados i uvrstio u registar lekovitog bilja.

Kako izgleda Aloe Vera?

Listovi aloje su lancetastog oblika, debeli, oštrog vrha i sa nazubljenim obodom, u rozeti. Treba napomenuti da postoje i vrste potpuno glatkog ruba. Kod ovih snažnih biljaka listovi mogu dostići dužinu od 50, 60cm. Cvetna stabljika je uspravna, sa veoma dekorativnom cvasti na vrhu. U zavisnosti od vrste, cvetne stabljike su duge od 10cm pa do jednog metra. Krunica cvetova je srasla, žute ili crvene boje. Cveta od treće ili četvrte godine, od marta do maja.

Razlikuju se dve grupe: niske (koje su bez stabla) i visoke (sa stablom). Od niskih najpoznatija je Aloe aristata – Resasta aloja, a od visokih Aloe arborescens – Drvolika aloja. Sve aloje dobro podnose suv i topao vazduh. Zelene vrste traže leti puno vode, dok šarene i voštane manje. Visoke aloje služe za dekoraciju većih prostora.

Održavanje aloje – Aloe Vera

Svetlost, temperatura, zalivanje

Aloja dobro podnosi gajenje u saksiji, voli mnogo svetlosti ali dobro podnosi i direktno sunce. Tokom vegetacionog perioda (april – oktobar) kada biljku možete izneti napolje, najbolje je staviti u hladovinu uz jutarnje sunce, pa se može gajiti kao balkonska biljka. Ukoliko je na suncu tokom celog dana dobiće smeđu boju. Zalivanje treba biti retko ali obilno. U toku letnjih meseci kada su jako visoke temperature i biljci je potrebno više vode, 1 do 2 puta nedeljno.

Zemlja između dva zalivanja mora biti dobro prosušena, jer će u protivnom doći do propadanja biljke i njenog truljenja. Po dolasku hladnog vremena, zalivanje treba ukinuti. Biljku treba uneti u prohladnu prostoriju (5-10°C) sa dosta svetla. Tokom zime je možete zaliti 1 do 2 puta, sa veoma malom količinom vode, ili ne zalivati do proleća.

Kao sobnu biljku Aloe arborescens, preporučljivo je držati na južnom i zapadnom prozoru gde ima dosta svetla. Zalivanje tokom zime treba smanjiti u odnosu na leto kako bismo koliko je moguće stopirali rast. Zalivanje treba umanjiti, ali ne u potpunosti prekinuti jer je biljka na toplom. U većini slučajeva, ako je biljka tokom zime u prostoriji koja se greje, nema perioda odmora i raste tokom cele godine. Zimi su dani kraći, a samim tim ima manje svetla. Tada biljka izbacuje svetlo zelene , tanke listove, a stabljika će se izdužiti. Upravo iz tog razloga preporučuje se da biljka bude na hladnijem mestu, kako bi se stopirao rast.

Supstrat, presađivanje i prehrana

Supstrat za sadnju mora biti sa dosta humusa u koji je poželjno pomešati pesak. Presadjivanje se vrši u proleće svake druge godine u plitke i široke saksije, nakon precvetavanja. Prehranjivanje se vrši jednom mesečno, upola blažom koncentracijom tečnog đubriva, ali samo tokom perioda aktivnog rasta biljke.

Razmnožavanje

Aloja se veoma lako razmnožava. Razmnožava se mladim izbojcima i reznicama.

Vremenom biljka iz korena ili na samoj stabljici izbacuje nove biljke (izbojke) koje možemo odvojiti i posebno posaditi. Biljke bi trebalo odvojiti tek nakon 8 do 9 meseci. Trik oko puštanja izbojaka je u tome da ako je biljka u manjoj saksiji, koren će pre ispuniti saksiju. Tako će krenuti da udara u zidove saksije i početi da izbija na površinu. Na svakom mestu gde izbije nastaće nova biljka.

Tokom godina, donji listovi se suše, a novi izbijaju na vrh. Na taj način se formira tanko i visoko stablo. Zbog težine listova, stabljika je sklona lomljenju pa je možemo iseći na više delova (reznica). Reznice se režu oštrim nožem i ostave nekoliko dana “naglavačke” da se rez osuši (oko 7 dana). Svaki deo posebno posaditi u mešavinu zemlje i peska (najviše peska u sredinu saksije gde stavljamo reznicu). Nakon toga reznicu treba dobro utisnuti u supstrat, i zaliti i ostaviti na svetlom i toplom mestu kako bi što pre došlo do ukorenjivanja.

Uživajte u zelenilu ove nimalo zahtevne biljke koju možete naći u cvećari Beoflora.

Nadamo se da smo Vam pomogli ovim člankom i ukoliko imate dodatna pitanja slobodno nas kontaktirajte ovde.

M.Sc. šumarstva iz oblasti pejzažne arhitekture i hortikulture

Milica Đorđević