Ljubav, poštovanje i priznanje su tri ključne reči kojima se najbolje može opisati međunarodni praznik žena, 8. mart.
Praznik, poseban dan kada svaka žena želi da se oseti voljenom, posebnom i izuzetnom…Danas je ovaj dan za neke potreba ili prilika za poklanjanje cveća, lepa reč ili gest. Ipak ovaj dan je u prošlosti značio mnogo više, predstavljao je vid borbe, dan izlaska iz patrijarhalnih okvira gde su žene vekovima tretirane kao građani drugog reda.
Osmog marta se slave žene širom sveta, njihov uspeh u sferama ekonomije, politike, socijalnih i kulturnih angažovanja i dostignuća. Međutim, s godinama osnovni značaj 8. marta se sve više gubi. U početku se ovaj praznik nazivao “Međunarodni dan radnih žena”, a obeležavao se kao socijalistički politički događaj. Vremenom postao je deo kulture mnogih zemalja, pre svega u istočnoj Evropi, Rusiji i zemljama bivšeg socijalističkog bloka.
Važno je podsetiti kako sva prava, koja žene danas imaju, u prošlosti nisu imale i za njih su se morale boriti, a ta borba često je bila mukotrpna i teška. Kroz radničku i socijalističku borbu, ideju koja je po prvi put, bez diskriminacije, ženu i muškarca tretirala kao jednako važna ljudska bića, žene su svojom istrajnošću postigle brojne pobede protiv nejednakosti, seksizma i drugih nepravdi koje su proizilazile iz neravnopravnosti polova.
Prve javne demonstracije žena, zaposlenih u tekstilnoj industriji dogodile su se 8.3.1857. u New Yorku. Tekstilne radnice su protestvovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstrante je rasterala policija, a dva meseca kasnije, te iste žene su osnovale sindikat. Protesti 8.3. su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine, kada je 15000 žena marširalo kroz New York tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Ovaj talas nezadovoljstva uzburkao je američko drušvo i naredne godine, na inicijativu Socijalističke partije Amerike 28.2.1909. obeležen je prvi Dan žena.
U julu sledeće godine, u Kopenhagenu organizovana je Međunarodna konferencija žena koja je prethodila sastanku Druge Socijalističke Internacionale (organizacija socijalista i radničkih partija). Inspirisani od strane američkih socijalista, nemačke socijaldemokrate Luise Zietz i Clara Zetkin predložile su proglašenje međunarodnog Dana žena, kao dan borbe za jednaka prava i prava žena da glasaju. Konferencija od sto žena iz 17 zemalja, koje predstavljaju sindikate, socijalističke partije, ženske radne klubove, sa idejom da se na taj način zvanično promovišu jednaka prava i pravo glasa za žene. Već 1911. godine ovaj dan obeležen je u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj. Više od milion žena i muškaraca prisustvovalo je kampanji za ženska prava da rade, imaju pravo glasa, obavljaju javne funkcije i prestanku diskriminacije. Međutim, samo nekoliko dana nakon toga u tekstilnoj fabrici “Triangle Shirtwaist” u New York-u izbija požar koji tragično odnosi živote oko 140 zaposlenih žena, mahom italijanskih i jevrejskih imigranata. Ovaj katastrofalani događaj privukao je pažnju o radnim uslovima i radnom zakonodavstvu u Americi.
Inicijativa koja je započela u Americi proširila se sa severne na istočnu Evropu. Uoči početka Prvog svetskog rata i borbe za mir, krajem februara 1913. ruskinje su obeležile svoj prvi Dan žena. Ruske žene su štrajkovale za “hleb i mir”, kao odgovor na smrt preko 2 miliona ruskih vojnika u ratu. Politički lideri su im se suprotstavili, ali žene su ipak nastavile sa štrajkom sve dok 4 dana kasnije car nije bio prinuđen da abdicira i privremena vlada je ženama dodelila pravo glasa. Na zalaganje boljševičke feministkinje Aleksandre Kolontai, Lenjin proglašava 8. mart državnim praznikom. Kada je dan kasnije postao praznik, sovjetske vlasti dale su proglas u kojem je stajalo: “Praznik se proglašava u ime izvanrednih podviga sovjetskih žena u izgradnji komunističkog društva, u ime njihove odbrane domovine za vreme Velikog Patriotskog Rata, njihovog herojstva i nesebičnosti na frontu i u pozadini. Dan se takođe proglašava u ime doprinosa žena u jačanju prijateljstva među ljudima i u ime njihove borbe za mir”.
Od svog uspostavljanja, praznik se većinom slavio u komunističkim i socijalističkim zemljama. U Kini je proglašen 1922., a u Španiji se on obeležava od 1936. Ovo je ujedno i glavni razlog zašto se Amerika distancirala od praznika, uprkos velikoj ulozi koju nosi u njegovoj istoriji. Poslednjih godina situacija je nešto drugačija, pa se ovaj međunarodni praznik obeležava u duhu velikih dostignuća žena koje su oblikovale američku istoriju.
Vremenom 8. mart gubi svoju političku notu i postaje jednostavno prilika da muškarci izraze svoju ljubav prema bliskim ženama. U Italiji, na ovaj dan, muškarci ženama poklanjaju mimoze. Žute mimoze i čokolada su takođe dva najzastupljenija dara u Rusiji i Albaniji. U Srbiji, BIH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Sloveniji preovladava običaj da se ženi poklanja cveće. U Poljskoj se na ovaj dan organizuje marš feministkinja.
Poklanjajući cvet za 8.mart dragim pripadnicama lepšeg pola, učinićete jedan poseban gest koji pokazuje naklonost, posvećenost i pažnju, ali i priznanje za hrabrost, borbu i doprinos čovečanstvu.
Ostavite odgovor